Година је 1934. Богдан Драговић излази из затвора. Дочекује га свечани ручак у кући његовог таста Вукашина Катића. Његова жена Милена радује се поновном успостављању породичних односа, након петогодишње робије због комунистичког опредељења. На свечани ручак долази Богданов пријатељ из Првог светског рата и агент Коминтерне Петар Бајевић и говори Богдану да по партијском задатку мора да иде у Париз. Пет година касније, Милена је у емотивној вези са Петром, Богдан се враћа у Београд из политичке емиграције у освит Другог светског рата, а Владимир, Миленин и Богданов син, заједно са девојком Зором и пријатељима са факултетима, међу којима је и Борин син Мишко одлази на комунистичке студентске протесте против власти. Владимира хапсе. Милена тражи помоћ од Боре Пуба, помоћника министра и старог пријатеља. Он јој обезбеђује да Владимира пусте из затвора, али тражи од Милене да се врати Богдану којег је у међувремену напустила.